Zamagljen vid - šta ako je iznenadan i zahvata samo jedno oko? Vodič kroz moguće uzroke
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborZamagljen vid se karakteriše gubitkom oštrine vida, zbog čega predmeti izgledaju nejasno, mutno, kao kroz maglu. Često je posledica starenja ili potrebe za novim naočarima, ali nekada može biti i znak drugih zdravstvenih problema. Stručnjaci kažu da ovaj simptom može da ima brojne uzroke u zavisnosti da li je mutan vid iznenadan ili se javlja postepeno. Bitno je ipak da znamo da su iznenadne promene vida uvek razlog da potražimo hitnu medicinsku pomoć. Ako se zamagljen vid pojavi iznenada ili zahvati samo jedno oko, odmah potražite medicinsku pomoć.
Uzroci zamagljenog vida
Lekari uzroke zamagljenog vida svrstavaju u četiri opšte kategorije:
Problemi sa mrežnjačom - strukturom koja se nalazi u zadnjem delu oka i registruje svetlost.
Zamućenje struktura oka - Delovi oka kroz koje svetlost prolazi do mrežnjače normalno su providni. To su rožnjača, sočivo i želatinozna supstanca koja ispunjava očnu jabučicu, a naziva se staklasto telo. Ako se bilo koja od ovih struktura iz nekog razloga zamuti, vid može postati zamućen.
Problemi sa nervima - na neki način je poremećen put kojim se informacije iz očiju prenose do mozga.
Refrakcione greške - reč je o problemima sa načinom na koji se svetlost fokusira na mrežnjaču.
Zamagljen vid na jednom oku
Lekari naglašavaju da zamagljen vid samo na jednom oku može da bude znak ozbiljnog zdravstvenog problema. Trebalo bi odmah da dođete na pregled. Mutan vid na samo jednom oku može da bude znak moždanog udara, tumora mozga, odvajanja mrežnjače ili drugog problema koji zahteva hitnu reakciju.
Zamagljen vid i dijabetes
Dijabetes tokom vremena može da ošteti vid. Zato je važno dobro kontrolisati ovu bolest i redovno obavljati očne preglede kako bi se eventualni problemi otkrili na vreme.
Dijabetička retinopatija je bolest oka izazvana dijabetesom. Vremenom visok nivo šećera u krvi može da ošteti sitne krvne sudove u mrežnjači, delu oka koji registruje svetlost. Sve može dovesti do oticanja dela mrežnjače koji se naziva makula, stvaranja novih i neželjenih krvnih sudova u oku i krvarenja unutar oka.
Osim zamagljenog vida, dijabetička bolest oka može izazvati i pojavu mušica ili tačkica koje plutaju u vidnom polju, trajni gubitak vida. Stručnjaci naglašavaju da je rano lečenje najbolji način da se spreči trajno oštećenje vida.
Zamagljen vid i moždani udar
Jedan od ključnih znakova moždanog udara jeste iznenadna, bezbolna promena vida. Može se javiti zamagljen ili dvostruki vid. Moguće je da moždani udar zahvati deo mozga koji kontroliše vid.
Odmah pozovite hitnu pomoć ako dođe do neke od ovih promena ili se pojave drugi upozoravajući znaci moždanog udara kao što su vrtoglavica, spušten ugao usana ili asimetrija lica, gubitak ravnoteže, otežan ili nerazgovetan govor i drugi problemi sa govorom, slabost ili utrnulost jedne ruke, jaka glavobolja, dezorijentisanost.
Zamagljen vid i preeklampsija
Zamagljen vid u trudnoći nekada je znak preeklampsije, opasnog stanja koje karakterišu veoma visok krvni pritisak i prisustvo proteina u mokraći. Preeklampsija se može javiti kod žena koje ranije nisu imale povišen krvni pritisak. Najčešće nastaje posle 20. nedelje trudnoće. Može da ima ozbiljne, po život opasne posledice i po majku i po bebu.
Preeklampsija ne izaziva uvek simptome, ali zamagljen vid i druge promene vida, poput bljeskova ili tačkica pred očima, mogu biti znak ovog stanja. Ako sumnjate na preeklampsiju, odmah potražite medicinsku pomoć.
Simptomi preeklampsije su: anksioznost, otežano disanje, ubrzan rad srca ili konfuzija, mučnina ili povraćanje koje se iznenada javljaju nakon prvog tromesečja. Javljaju se i bolovi u stomaku, ramenu ili donjem delu leđa. Moguće je naglo povećanje telesne težine, oticanje, naročito lica, područja oko očiju ili šaka, pulsirajuće glavobolje koje ne prolaze.
Zamagljen vid i migrena
Migrena je više od jake glavobolje, ona je kompleksno neurološko oboljenje. Osim bola, mogući su i brojni drugi simptomi, uključujući zamagljen vid i osetljivost na svetlost. Ovi simptomi nekada su primetni i pre početka migrene i mogu trajati sve dok napad ne prođe.
Zamagljen vid može biti rani znak migrene. Često se javlja tokom takozvane prodromalne faze, ranog dela napada migrene, kada glavobolja još nije počela.
Izraženije promene vida tokom migrene nazivaju se aura. One mogu uključivati: privremeni gubitak dela ili celog vida, obično u trajanju do 30 minuta, bljeskove svetlosti, zalasaste linije ili tačkice u vidnom polju.
Da biste rešili ove probleme, potrebno je da sa lekarom napravite odgovarajući plan lečenja migrene.
Zamagljen vid i psorijaza
Psorijazu, autoimuno oboljenje, uglavnom povezujete prvenstveno sa promenama na koži. Međutim, psorijaza može zahvatiti i oči.
Neki od uobičajenih znakova psorijaze su: svrab i bolne promene na koži, bol i upala zglobova, zadebljale, crvene i ljuspaste promene na koži. Psorijaza nekada izaziva stanje koje se naziva uveitis. Kod njega upala dovodi do oticanja koje može izazvati zamagljen vid, bol, crvenilo i osetljivost na svetlost. Uveitis zahvata srednji deo oka, koji se naziva uvea. Uveitis je relativno retko stanje, ali može izazvati ozbiljno oštećenje vida.
Zamagljen vid i multipla skleroza
Zamagljen vid često je jedan od prvih simptoma multiple skleroze (MS).
Neki od simptoma multiple skleroze su: problemi sa ravnotežom, mokrenjem i pražnjenjem creva, vrtoglavica, izražen umor, utrnulost, ukočenost, slabost
Multipla skleroza nekada izaziva upalu duž nerva koji povezuje oči i mozak, a koji se naziva očni, odnosno optički nerv. Sve za posledicu može da ima optički neuritis, koji može izazvati zamagljen vid, gubitak raspoznavanja boja i bol pri pomeranju očiju. Često zahvata samo jedno oko.
Optički neuritis ne znači nužno da imate multiplu sklerozu, razgovarajte s lekarom o mogućem uzroku. Problem se često povuče sam od sebe, ali lekar može propisati lekove koji pomažu da se oporavak ubrza.
Zamagljen vid i tumor mozga
Tumor u bilo kom delu mozga može da dovede do povećanja pritiska unutar lobanje i tako da deluje na vid.
Neki od simptoma tumora mozga su pospanost, glavobolja koja ne prolazi, mučnina, promene ličnosti, epileptični napadi, povraćanje.
Ako lekar posumnja na tumor mozga, koristiće različite testove kako bi proverio funkciju mozga i kičmene moždine, kao i metode snimanja kojima se može videti unutrašnjost glave.
Zamagljen vid i Parkinsonova bolest
Zamagljen vid nije prvi znak Parkinsonove bolesti, međutim ako bolest napreduje, može uticati i na vid. Bolest utiče na način na koji se oči pomeraju. Simptomi Parkinsonove bolesti su loša ravnoteža i koordinacija, ukočenost tela, drhtanje koje zahvata šake, ruke, noge i lice
Zamagljen vid na jednom oku
Ukoliko je zahvaćeno samo jedno oko, moguće je da je zamagljen vid znak zdravstvenog problema koji zahteva hitnu reakciju. Lekari ipak skreću pažnju i da neka manje ozbiljna stanja mogu izazvati zamagljen vid samo na jednom oku.
Konjunktivitis
Konjuktivitis je često stanje kada dolazi do upale tanke membrane koja prekriva beonjaču i unutrašnju stranu kapka. Ta membrana naziva se konjunktiva. Simptomi konjunktivitisa su: ružičasta ili crvena boja beonjače, svrab, peckanje ili osećaj peska u oku, otečen kapak, suzno oko, sa bistrom tečnošću ili gušćim sekretom koji se može osušiti i stvoriti krastice, dovesti do zamagljenja vida.
Najčešći uzrok konjunktivitisa je virusna infekcija, ali ga mogu izazvati i bakterije. Može se javiti i kao deo alergijske reakcije. Kod beba može biti znak problema sa suznim kanalom.
Česte infekcije oka
Virusi, bakterije i gljivice mogu dospeti u oko i izazvati infekciju i mutan vid. Među češćim vrstama infekcija oka su: očni herpes, keratitis (upala rožnjače), endoftalmitis (zahvata unutrašnjost oka, staklasto telo i očnu vodicu, tanku tečnost između sočiva i rožnjače), uveitis, optički neuritis.
Retinalna migrena
Ovo stanje se ponekad naziva i očna migrena. Reč je o retkom obliku migrene koji izaziva kratkotrajne epizode zamagljenog vida ili čak slepila na jednom oku. Nekada se javi pre početka glavobolje ili tokom nje. Retinalna migrena razlikuje se od drugih problema sa vidom povezanih sa migrenom jer zahvata samo jedno oko.
Katarakta
Kod katarakte, sočivo oka, koje je normalno providno, vremenom postaje zamućeno. Većina ljudi sa kataraktom ima je na oba oka, ali se ona može razvijati različitom brzinom. Zbog toga jedno oko može biti zahvaćeno pre drugog i dovesti do zamućenja vida.
Naprezanje očiju
Ukoliko oči preopteretite gledajući u ekran ili obavljajući bilo kakav posao koji zahteva dugotrajno gledanje na blizinu, dolazi do zamagljenog vida.
Glaukom zatvorenog ugla
Ovo stanje nastaje kada tečnost u oku ne može normalno da otiče, pa dolazi do povećanja očnog pritiska. To može oštetiti optički nerv i izazvati trajni gubitak vida.
Glaukom zatvorenog ugla je hitno medicinsko stanje. Simptomi su glavobolja, bol u oku, mučnina i povraćanje, pojava oreola oko izvora svetlosti.
Glaukom zatvorenog ugla može zahvatiti jedno ili oba oka.
Vlažna degeneracija makule
Makula je centralni deo mrežnjače. Važna je za centralni vid i sposobnost uočavanja sitnih detalja. Makularna degeneracija javlja se u dva oblika - vlažnom i suvom. Kod vlažne makularne degeneracije dolazi do krvarenja ili curenja tečnosti u ovom delu oka. To je hitno stanje koje može izazvati nagli gubitak vida na oku.
Drugi simptomi makularne degeneracije su tamne ili slepe tačke u centralnom vidnom polju, problemi sa prepoznavanjem lica, iskrivljen ili talasast vid, problemi sa čitanjem i vožnjom, teškoće pri uočavanju sitnih detalja.
Može li dehidracija da izazove zamagljen vid?
Da. Ako organizam nema dovoljno tečnosti, oči neće imati dovoljno suza da ostanu podmazane. Suve oči mogu izazvati zamagljen vid.
Može li zamagljen vid da bude posledica visokog pritiska?
Da, visok krvni pritisak može uticati na vid. Među problemima sa očima koje može izazvati su:
- Oštećenje krvnih sudova u mrežnjači
- Nakupljanje tečnosti ispod mrežnjače (horoidopatija)
- Oštećenje optičkog nerva (optička neuropatija)
Kako da zaštite oči?
Savet je da izbegavate prašinu, dim i druge iritanse koji mogu nadražiti oči. Koristite veštačke suze ako imate suve oči. Nosite naočare za sunce kada ste napolju. Koristite zaštitu za oči tokom rada ili hobija pri kojima postoji rizik od povrede oka. Dovoljno se odmarajte i zdravo se hranite.
Izvor: webmd.com\ zdravlje.kurir.rs