Usamljenost može biti faktor rizika za mnoge mentalne i fizičke zdravstvene probleme, uključujući nezdrave navike u ishrani i gojaznost. Nova studija sugeriše da promene u mozgu osobe koja se oseća usamljeno, mogu biti razlog zašto su neke žene podložnije lošem izboru hrane.
Istraživači su otkrili da kada su ispitanici bili izloženi slikama hrane, posebno slatke hrane bogate kalorijama, žena koje su prijavile da su usamljene pokazale su povećanu aktivnost u regionima mozga povezanim sa ruminacijom (neprastana okupacija i zadržavanje negativnih misli u svesti) i smanjenu aktivnost u oblasti koja je povezana sa kontrolom navika u ishrani.
Ovo istraživanje, koje su vodili Gupta i tim istraživača UCLA, objavljeno je u časopisu JAMA Netvork Open.
Nalazi pružaju važan uvid u fiziološku vezu između usamljenosti i navika u ishrani, otvarajući mogućnosti za razvoj strategija promene ponašanja i terapijskih pristupa u borbi protiv gojaznosti.
Buduća istraživanja fokusiraće se na muškarce
Buduća istraživanja, posebno fokusirana na mušku populaciju, mogla bi dodatno osvetliti rodno specifične razlike u moždanoj aktivnosti povezane sa usamljenošću i obrascima ishrane. Pošto muškarci i žene pokazuju različite obrasce mozga u kontekstu gojaznosti, studije poput ovih imaju potencijal da pomognu boljem razumevanju uzroka i posledice, a ne samo korelacije između usamljenosti i navika u ishrani.
Međutim, to bi zahtevalo dugoročne studije koje bi pratile učesnike tokom dužeg vremenskog perioda, omogućavajući prikupljanje podataka u različitim fazama njihovog života, kako piše Washington Post.
Upitnike su popunile 93 žene o svom mentalnom zdravlju, ponašanju u ishrani i njihovoj percepciji društvene izolacije, tj. osećaja usamljenosti.
Percipirana socijalna izolacija je procenjena korišćenjem utvrđene Skale percipirane izolacije, koja meri učestalost podrške prijatelja, porodice i partnera.
Usamljenost je više povezana sa lošim vezama
Mozak učesnika je zatim skeniran korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (MRI), koja meri promene u protoku krvi kroz mozak kao proksi za aktivnost.
Stručnjak kaže da bi ljudi mogli da utiču na svoje navike u ishrani unoseći promene u svoj društveni život kako bi smanjili osećaj izolacije. Socijalna podrška je svakako dobar početak, navodi Gupta. To može značiti praktikovanje različitih hobija, volontiranje, pridruživanje raznim grupama ili bilo šta što može pomoći u poboljšanju vaše interakcije sa drugim ljudima.
- Usamljenost je više povezana sa lošim vezama koje izazivaju stres ili konflikt, nego sa nedostatkom veza. Možda je prva odluka da li da zadržimo te odnose ili da ih prekinemo - rekla je Luiz Hokli, istraživač čije se istraživanje uglavnom fokusira na usamljenost i njen odnos sa zdravljem u starenju.
Prenela: O.M.
(izvor: Washingtonpost.com/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
